Содержание
- 2. ШТА ЈЕ НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ? Народна књижевност је збир усмених дела која настају и живе у једном
- 3. ОБЕЛЕЖЈА НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Анимизам или аниматизам – Веровање да сва жива бића, али и ствари имају
- 4. НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ И ХРИШЋАНСТВО Један од најкрупнијих догађаја, који је оставио трага свакако је био прелазак
- 5. РАЗЛИКЕ Усмена (народна) књижевност КОЛЕКТИВНА ТВОРЕВИНА у обликовању услед преношења усменим путем, учествовало би више појединаца.
- 6. ОСОБИНЕ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Устаљени мотиви и сижеи Ствараоци усмених творевина по правилу ће радије узети већ
- 7. РАЗВОЈ УСМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Од досељавања Словена, па све до појаве писмености снажно се развијала, иако су
- 9. Скачать презентацию
ШТА ЈЕ НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ?
Народна књижевност је збир усмених дела која настају
ШТА ЈЕ НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ?
Народна књижевност је збир усмених дела која настају
Други назив за њу је усмена књижевност.
Почеци - у прадавној прошлости, када се још уобличавао људски говор.
ОБЕЛЕЖЈА НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Анимизам или аниматизам –
Веровање да сва жива бића,
ОБЕЛЕЖЈА НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Анимизам или аниматизам –
Веровање да сва жива бића,
Веровање у магијску моћ речи –
Веровало се да реч у некаквој обредној радњи има магично дејство
Усмено стварање као подражавање природе –
Додолске песме у којима су, у жељи да изазову кишу и прекину сушу, око девојке обучене у биље, траву и цвеће (додоле) играле би друге девојке певајући додолске песме, а домаћин би на додолу изручио бокал воде
Синкретичност –
јављала увек у споју са другим врстама уметности, а најчешће песмом, игром и глумом.
НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ И ХРИШЋАНСТВО
Један од најкрупнијих догађаја, који је оставио
НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ И ХРИШЋАНСТВО
Један од најкрупнијих догађаја, који је оставио
Народна усмена књижевност, која је до појаве писане књижевности била чувар и носилац читавог животног искуства, чувала је и даље преносила поред осталог и паганска религијска схватања.
Уколико нису могла бити христијанизована (прилагођена хришћанским схватањима), паганска схватања, обреди, обичаји били су прогањани од стране хришћанске цркве.
Слој паганских веровања ипак је очуван у нашој народној књижевности у виду мотива, представа, веровања, обреда, што говори о великој старини наше народне књижевности
РАЗЛИКЕ
Усмена (народна) књижевност
КОЛЕКТИВНА ТВОРЕВИНА у обликовању услед преношења усменим путем, учествовало
РАЗЛИКЕ
Усмена (народна) књижевност
КОЛЕКТИВНА ТВОРЕВИНА у обликовању услед преношења усменим путем, учествовало
КОЛЕКТИВНА и по духу и свести - народни певач преноси искуства заједнице, њена сазнања, њен поглед на свет.
КОЛЕКТИВНА РЕЦЕПЦИЈА (примање), тј. песма се певала или прича причала пред неким мањим или већим скупом (колективом).
Писана (уметничка) књижевност
ИНДИВИДУАЛНА ТВОРЕВИНА – аутор дела полаже права на ауторство.
Преноси лични ИНДИВИДУАЛНИ поглед на свет аутора.
Најчешће ИНДИВИДУАЛНА рецепција – читалац са књижевним делом које чита.
ОСОБИНЕ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Устаљени мотиви и сижеи
Ствараоци усмених творевина по правилу
ОСОБИНЕ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Устаљени мотиви и сижеи
Ствараоци усмених творевина по правилу
Устаљеност композиционих схема
Посебни принципи композиције за бајку, епску песму, причу о животињама итд.
Стереотипни почеци и завршеци
Словенска антитеза или Боже мили чуда великога, Био једном један цар итд.
Устаљени уметнички поступци
Ретардације (успоравања), затим стилске фигуре анафора, епифора, стални епитети, устаљени бројеви, уобичајена поређења, симболичка имена итд.
Варијатност –
Различите варијате једне песме последица су тога што су различити преносиоци (певачи) уносили разчичите промене у песму.
РАЗВОЈ УСМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од досељавања Словена, па све до појаве писмености снажно
РАЗВОЈ УСМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од досељавања Словена, па све до појаве писмености снажно
Појава писме и уметничке књижевности, која се јавила формирањем феудалних држава, потискује усмену реч, њена је судбина препуштена неписменом, али даровитом народном ствараоцу.
Надирање Турака и пропаст српске државе у 14. и 15. веку заустављају културни и књижевни развој.
Поробљеном народу остало је једино да усменом речју, пре свега епском песмом, изрази своју наду да ср жртвовањем и вером могу повратити изгубљена слобода и царство.
Касније раздобље, дакле. време које тече од 15. до 19. века, показује велики замах усменог стваралаштва. Тај развој запажа се у свим родовима и врстама.