Брдско – планинска област Србије

планинска област. Северни део Србије, Војводина, претежно је равничарски, док су централни и јужни делови брдски и планински.

539 m, у Срему између Саве и Дунава) и Вршачке планине (Гудурички врх 641 m, највише узвишење Војводине) које су почетак Карпата.

Дунава на северу, Велике Мораве на истоку, Западне Мораве на југу и Колубаре, Љига и Дичине
Северна граница Шумадије су ниске планине Космај и Авала. Област је некада обиловала шумамама, па отуда и име. Град Крагујевац је центар регије и административни центар Шумадијског округа у централној Србији.

зове бања у Аранђеловцу?
Црква светог Ђорђа на Опленцу је задужбина династије...?

Проклетије на западу, Паштрик на југозападу, Шар - планина на југу и југоистоку и Дреница, која је одваја од остатка Косова, на истоку и североистоку.
Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији туристички центри су Брезовица и Превалац, на Шар планини, која се налази на југу и југоистоку на граници са Македонијом. Највиши врх је Ђеравица (2.656 m), на Проклетијама, на граници Албаније и Црне Горе. Део планине Копаоник се налази на северу ове покрајине.
Клима на Косову и Метохији је континентална, са топлим летима и хладним зимама.

на
Динарске планине

планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике МоравеРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: ДукатРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, КоћураРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна КобилаРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, ВарденикРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, ЧемерникРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планинаРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, СеличевицаРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брдаРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, БуковикРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, ОстрозубРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумовиРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: КукавицаРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, ВидојевицаРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, ЈастребацРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, ЈухорРодопске планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик, Острозуб, и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх и Азањске планине.

делу СрбијеКарпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке ДунавКарпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и Руј-планине на југу. На истоку иду до бугарске границе, а на западу до громадних (родопских) планина ПоморављаКарпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и Руј-планине на југу. На истоку иду до бугарске границе, а на западу до громадних (родопских) планина Поморавља. Ове планине су разноврсног геолошкогКарпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и Руј-планине на југу. На истоку иду до бугарске границе, а на западу до громадних (родопских) планина Поморавља. Ове планине су разноврсног геолошког састава услед чега се јављају бројна орудњења. Карпатско-балканске планине се деле на Карпатске и на Балканске планине.
Карпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планинеКарпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, БељаницаКарпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, Бељаница, КучајКарпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, Бељаница, Кучај, МирочКарпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, Бељаница, Кучај, Мироч, Дели Јован и још пар мањих.
Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: РтањБалканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, ОзренБалканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, Озрен, ДевицаБалканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планинаБалканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина и Стара планина.

налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m). Проклетијске планине чине: Проклетије се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m). Проклетијске планине чине: Проклетије, Хајла се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m). Проклетијске планине чине: Проклетије, Хајла, Комови се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m). Проклетијске планине чине: Проклетије, Хајла, Комови, Жљеб се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m). Проклетијске планине чине: Проклетије, Хајла, Комови, Жљеб, Виситор се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m). Проклетијске планине чине: Проклетије, Хајла, Комови, Жљеб, Виситор, Мокра планина се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m). Проклетијске планине чине: Проклетије, Хајла, Комови, Жљеб, Виситор, Мокра планина и Мокра гора.
Шарске планине се налазе јужно од Косовско-метохијске котлине. У њих спадају: Шар планина се налазе јужно од Косовско-метохијске котлине. У њих спадају: Шар планина, Коритник се налазе јужно од Косовско-метохијске котлине. У њих спадају: Шар планина, Коритник, Паштрик се налазе јужно од Косовско-метохијске котлине. У њих спадају: Шар планина, Коритник, Паштрик и Јуничка планина.
Старовлашко-рашке планине се простиру од Дрине се простиру од Дрине на западу до Ибра се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор, Голија се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор, Голија, Рогозна се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор, Голија, Рогозна, Троглав се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор, Голија, Рогозна, Троглав, Јелица се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор, Голија, Рогозна, Троглав, Јелица, Љубишња се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор, Голија, Рогозна, Троглав, Јелица, Љубишња и Бјеласица.
Копаоничке планине леже око Ибра и Западне Мораве леже око Ибра и Западне Мораве. У ове планине спадају: Копаоник леже око Ибра и Западне Мораве. У ове планине спадају: Копаоник, Жељин леже око Ибра и Западне Мораве. У ове планине спадају: Копаоник, Жељин, Гоч леже око Ибра и Западне Мораве. У ове планине спадају: Копаоник, Жељин, Гоч и Столови.
Косовскометохијске планине су планине на простору Косова и Метохије. Налазе се између Проклетијских, Шарских и Копаоничких.
Шумадијске планине се налазе између Дунава се налазе између Дунава и Саве се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала, Космај се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала, Космај, Букуља се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала, Космај, Букуља, Венчац се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Вујан се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Вујан, Котленик се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Вујан, Котленик и Гледићке планине.
Рудне и флишне планине се протежу јужно од Саве до Ђетиње на југу и од Дрине на западу до Колубаре, Љига и Дичине на истоку. Деле се на: рудне и флишне.
Рудне су: ГучевоРудне су: Гучево, БорањаРудне су: Гучево, Борања, ЈагодњаРудне су: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планинеРудне су: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, МедведникРудне су: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, Медведник, ЈабланикРудне су: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, Медведник, Јабланик, ПовленРудне су: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, Медведник, Јабланик, Повлен, МаљенРудне су: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, Медведник, Јабланик, Повлен, Маљен и Сувобор.
Флишне су: ЦерФлишне су: Цер, Завојске и Влашић.

(надморска висина од 1100-1250m) у југозападној Србији, југоисточно од Сјенице. Пештерска висораван је богата суватима за испашу оваца (крај је познат по производима који долазе од пештерско – сјеничких оваца, попут пештерског сира). Пештерска висораван садржи и Пештерско поље (надморска висина од 1150m), површине од 63 квадратних километара. Пештерска висораван садржи многе реке понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине Бошњаци и Срби, a а има и нешто Албанаца на крајњем истоку области (према Космету).

села, народна традиција
Културно – историјски споменици и споменици природе, национални паркови

за развој воћарскеБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарскеБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарскеБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинска подручја ЗлатибораБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинска подручја Златибора, РудникаБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинска подручја Златибора, Рудника, Старе планинеБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинска подручја Златибора, Рудника, Старе планине, КопаоникаБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинска подручја Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планинеБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинска подручја Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планине су погодни за развој овчарстваБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинска подручја Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планине су погодни за развој овчарства, говедарстваБрдовити и брежуљкасти предели повољни су за развој воћарске, виноградарске и сточарске производње. Брдско-планинска подручја Златибора, Рудника, Старе планине, Копаоника и Шар-планине су погодни за развој овчарства, говедарства и шумарства.

и ратарствоНајразвијеније гране пољопривреде су сточарство (43 одсто) и ратарство (42 одсто), затим следи воћарствоНајразвијеније гране пољопривреде су сточарство (43 одсто) и ратарство (42 одсто), затим следи воћарство и виноградарство (12 одсто), а остале културе заступљене су са три одсто.