Косовски циклус

долазак цара Мурата на Косово, који шаље писмо кнезу Лазару.
Други одломак је врло кратак и приказује кнежеву клетву. Трећи и четврти одломак су знатно дужи.
Трећи одломак приказује кнежеву вечеру уочи битке, у којој се наводе сви великаши косовског боја, износи се кнежева здравица и сумња на Милошеву издају српске војске.

У четвртм одломку приказује се ухођење турске војске од стране Косанчић Ивана.
Последњи одломак приказује херојско држање у боју Бановић Страхиње, Срђе Злопоглеђе и Бошка Југовића.

Османског царства.
Турски цар долази да наметне своју врховну власт, због чега и истиче да не може бити једна земља, а два господара.
Бахатост се огледа у томе што се Мурат појављује као самопрозвани господар српске земље и захтева власт и хараче, очекујући да српско царство једноставно њему преда власт.
Он тражи кључеве од градова и хараче од последњих седам година. Његов захтев кулминира претњом да ће, уколико не преда што је тражено, кнез Лазар са својом војском морати да суверенитет одбрани сабљама.
Лазарева реакција на ово претеће писмо биће сузе, не из кукавичлука и немоћи, већ зато што, можемо претпоставити, Лазар слути каква судбина очекује његов народ.

садржи речи које тајанствено делују на оне којима су упућене. У народу се веровало да се клетва обавезно мора испунити.
Лазарева клетва представљала је подстицај за јединствену акцију у име поколења која долазе. Због тога се њено испуњење пре свега везује за род и пород, јер они који се не одазову одбрани свог народа не заслужују да имају рода и порода, што је у српској патријархалној породици представљало велику срамоту.

Јуда Исхариотски.
Распоред за софром
Клеветање јунака (оклеветани јунак Милош Обилић)
Лазарева здравица
Милошев завет

спремности и снази супротне стране у боју. Извештај о ухођењу је веома важан, јер она наговештава несагледивост и несавладивост противничке силе.
У том смислу, ухођење непријатеља представља поетску похвалу онима који је ући у битку.
Иван Косанчић у поређењима извештава о немерљивости непријатеља – Бојна копља као чарна гора, / све барјаци као и облаци, / А чадори као и сњегови. Турска војска је пореди се са природним појавама, непорецивим и стаменим. Тиме се указује на њену свеопшту присутност, јер је војска испунила сав пејзаж и изједначила се са њим.
Иван Косанчић сликовито аналогијом са сољу приказао бројност турске војске – Сви ми да се у со преметнемо, Не би Турком ручка осолили! Од стилских средстава народни певач посеже за хиперболом, понављањем и поређењем. Узимајући у обзир овакву бројност турске војске која је покрила цело поље Косово (Да из неба плаха киша падне, / Ниђе не би на земљицу пала, / Већ на добре коње и јунаке) одлука српских јунака да се одазову на позив и учествују у боју делује невероватно храбро, јер је сасвим извесно да се српска војска не може представљати значајну препреку османским освајачким тежњама.
Због тога одлучују да кнеза Лазара и остале великаше не известе о правом стању ствари да не би утицали на борбени дух јунака.