мр Славица Јурић, ОШ „Свети Сава“ Бачка Паланка

генерација. Тешко да ће се наћи квалификована личност која ће дати меродавну оцену његовог снажног и трајног опуса.“ (патријарх Герман)
„Проф. Лазар Мирковић био је неуморан и свестран истраживач српске културе, понирући не толико у њене формалне проблеме, колико у саме идејне основе.“ (Дејан Медаковић)
„Треба признати да је најбоља литургика… јер у потпуности одговара савременим критичким научним условима, написана на српском језику. (Кипријан Керн, часопис Литургика, 1964, Париз)

библиотека?

РУКОПИСИ И ДАНАС НЕСТАЈУ

Треба ли да дечански рукописи - не дај Боже – изгоре као они у Народној библиотеци, па да се у Академији сете мог Описа Дечанских рукописа и објаве га.
(Аутобиографија Л. М)

у црквама и манастирима
подстицај Владимира Петковића, управника Народног музеја у Београду – Одељење средњовековних старина
хетероген материјал – „сам радио оно што су касније радили читави тимови“ (Јанко Радовановић)
проучавање старина = проучавање могућности новозаветног освећења људи (Недељко Гргуревић, Либертвил)
теолошка знања у служби превођења, тумачења и анализе старе српске и византијске уметности
Археолошки институт САНУ након II светског рата: В. Петковић – Манастир Бођани, Мирослављево јеванђеље; Ђ. Бошковић - Дечани

РАД ЛАЗАРА МИРКОВИЋА НА ОПИСУ СТАРИНА

De~ani u svetlu arheografskih istra`ivawa - NBS, novembar, 2011.

на оном што пре њега нико није помињао
ерудиција, теолошко знање у спрези са осталим
поуздан и озбиљан приступ, повремено мањкав
Исправљао нетачна издања записа Љ. Стојановића.
Ревидира и допуњује ранија открића или закључке.
В. Ђурић, Ј. Радовановић, Ђ. Радојичић, Н. Гргуревић, Д. Медаковић, Д. Давидов, В. Вукашиновић
Индекс научних цитата и Дијалог, период 1975 – 2006: 16 погодака у страној стручној периодици

О МИРКОВИЋЕВОМ РАДУ НА ОПИСУ СТАРИНА

Цетиња и Прасквице, 1937.
Српске задужбине Дечани и Студеница, 1951.
Иконе манастира Дечана, 1963.
Снимак Дечанског типика

ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА СТАРИНЕ МАНАСТИРА ДЕЧАНИ

финансира боравак Лазара Мирковића и асистента Леонтија Павловића; нелогични подаци о броју описаних књига, трајању и крају послова
Мирковићеве тврдње и вајкања у Аутобиографији
Б. Маринковић: Библиографија о нашем ћириличном штампарству, штампаријама… књига IV, II део Од Горажда до Мркшине цркве, 1992. Коме припада слава открића дечанског фрагмента Октоиха петогласника из штампарије Ђурђа Црнојевића?!
Ј. Радовановић: Мирковићева библиографија радова, Радови у рукопису - „…иако је он открио најпотпунији примерак цетињског Октоиха петогласника… други је објавио ово значајно откриће као и још нека друга“.

МИСТЕРИЈА МИРКОВИЋЕВОГ ОПИСА ДЕЧАНСКИХ РУКОПИСА

Који је обим његовог рукописа? Кад је тачно завршио посао: 1947. или 1949.
Зашто рукопис никада није објављен иако је постојала чврста одлука САНУ чак и 1964. године?
Где је нестао целовит рукопис и студија о томе како су израђиване књиге у средњем веку? Архив САНУ од 1984. године има само један део Мирковићевог рукописа.
Зашто се у исто време исти посао поверава и другим институцијама и људима: Савезни институт за заштиту споменика културе (Ђ. Радојичић, М. Теодоровић-Шакота)? Знају ли за Мирковићев рад и зашто га не помињу?

ПОЛАЗИШТА ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ

табле са 110 слика корица, 140 слика печата , 12 минијатура у боји – приближно 830 страна.
159 односно 162 описане књиге
Расправа о начину израде старих рукописних књига

Архив САНУ од 1984. године:
384 стране рукописа, с неколико изгубљених унутар постојећих = 2/3
опис 103 рукописне књиге
У самом тексту рукописа постоје мањи цртежи, а негде се упућује на прилоге на крају, али ни издалека нема броја прилога као у Извештају.
159 описаних књига – погрешна рачуница у извештају

Извештаји

Архив САНУ

ОБИМ МИРКОВИЋЕВОГ ОПИСА ДЕЧАНСКИХ РУКОПИСА

почео са прикупљањем грађе – цртежа и нешто фотографија – за проучавање повеза рукописа манастира Дечана. Пошто овај материјал није доспео да заврши и обради, уступио га је Музеју примењене уметности.„ (?!)
Одсек за фотографију и примењену графику Музеја примењених уметности – фасцикла 1493 са 60 табли с цртежима повеза, цртао Ђорђе Стричевић; 6 табли са фотографијама повеза – приближно броју табли које се помињу у Извештају. Податак на картону: грађа настала 1954. године

ПРОУЧАВАЊЕ ПОВЕЗА СРПСКЕ ЋИРИЛСКЕ КЊИГЕ И МУЗЕЈ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ

и дозволити редакцијске измене; 1964. Одељење за друштвене науке САНУ одобрава штампање и даје налог секретару да се побрине о томе.
Поређење сачуваног дела описа са актом Метод описа рукописа у Археографском одељењу НБС у Београду Димитрија Богдановића: Мирковићев опис садржи све елементе, осим типа правописа.
Поређење са Инвентаром рукописних књига дечанске библиотеке М. Тодоровић-Шакота = инвентар / опис; нове сигнатуре, класификација по садржини, и хронолошки у оквиру исте врсте
Са становишта савремене текстолошке и кодиколошке технике Мирковићев рад је, можда, превазиђен, али у свом времену је био напредан.

КВАЛИТЕТ МИРКОВИЋЕВОГ ОПИСА

приступа старинама, без теолошког смисла и значења (М. Ђурић, М. Тодоровић-Шакота, В. Вукашиновић)
Референти који оцењују квалитет рада и доносе препоруке за објављивање
Никодимов типик – Ђ. Радојичић, А. Белић (Аутобиографија)
Опис дечанских рукописа – Р. Грујић (реферат није сачуван, постојао је до 1968. уз Мирковићев рукопис); после 1964. Ђ. Сп. Радојичић и Светозар Радојчић - рукопис им предан ради писања реферата – Архива САНУ предмет 1393 и упутнице на књигу задужења.
Рукопис од 1996 до 14. 2. 1968. предаван Ђ. Радојичићу, С. Радојчићу, па поново Ђ. Радојичићу (колебање у патронимима Ст. Св. Сп.). Нема податка да је Ђ. Радојичић вратио рукопис.
23. 4. 1968. Мирковић умире, а Ђ. Радојичић 28. 1. 1970.

КЛИМА У НАУЧНОЈ ЈАВНОСТИ И ИНТЕРПЕРСОНАЛНИ ОДНОСИ

Мирковићевог Описа дечанских рукописа

грбу, али их није разрешио (Ђ. Црнојевић)
Б. Маринковић – реконструкција догађаја: Мирковићева „трапавост“ и Радојичићева досетљивост.
Ко је тајанствени референт и чиме је вођен да након Мирковићевог рада поново оде у Дечане и проучи што је Мирковић пропустио, а кога је Радојичић предухитрио?
Мирковић се поводом овог открића никада није огласио = није му било битно.

ОТКРИЋЕ ДЕЧАНСКОГ ФРАГМЕНТА ОКТОИХА ПЕТОГЛАСНИКА

помиње
много прецизнија датирања
Водени знаци прецизнији су и бројнији; Мирковић користио и поредио са збиркама Љихачова и Briqueta и сам увиђајући да је било много оних које није нашао ни код једног.
Текстолошка и кодиколошка открића и стандарди су много савршенији данас.
У Предговору Мирославе Гроздановић-Пајић не помиње се нити се види да ли је знала за Мирковићев опис.

ОПИС ЋИРИЛСКИХ РУКОПИСА – ДЕЧАНСКА ЗБИРКА У ОДНОСУ НА МИРКОВИЋЕВ ОПИС (САЧУВАНИ ДЕО)

Има ли смисла данас или у догледно време објавити Мирковићев опис, барем као факсимил? Чему би он послужио осим исправљању неправде?

САН 1951? Молим све заинтересоване да ово питање, које уопште није реторично, не препусте потпуном забораву.“ (Б. Маринковић, 1992)
Малим народима и малим културама потребни су велики чувари те културе. Нема ништа горе за малу културу од тога да послове започињемо испочетка; и од тога да, настављајући нечији рад, не поменемо своје претходнике, ма колико они били епигонски. Ово прво – да не бисмо губили драгоцено време и снагу, истовремено пропуштајући да успоставимо културни и научни континуитет који сведоче да ова култура има своју вертикалу и своје трудбенике, претходнике и следбенике у скрби за њу. Ово друго, да не бисмо пољуљали част и научно поштење.

ЗАКЉУЧАК : КАКАВ ЈЕ СМИСАО И КОЈИ ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

др Лазара Мирковића (рукопис), Библиотека МС
Опис дечанских рукописа, Архив САНУ, бр. 1457
Рукописна свеска Пећка патријаршија – Дечани – Грачаница, Филозофски факултет НС, легат Ђ. Радојичића

Б. Маринковић, Библиографија о нашем ћириличком штампарству, штампаријама и књигама XV, XVI и XVII века, књ. IV, II део, Цетиње – Београд – Нови Сад, 1992.
М. Тодоровић-Шакота, Инвентар рукописних књига дечанске библиотеке, Београд, 1956.
З. Јанц, Кожни повези српске ћирилске књиге, Београд, 1974.
М. Гроздановић-Пајић, Р. Станковић, Рукописне књиге манастира Високи Дечани, књ. 2, Водени знаци и датирање, Београд, 1995.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА